Данас је 1.мај, међународни празник рада.

Београд, 01.мај 2023,године.Данас је 1.мај, међународни празник рада.

Међународни празник рада обележава се као спомен на велике радничке демонстрације одржане у Чикагу , 1. маја 1886. године, када је у сукобима с полицијом погинуло више од две стотине радника, а осморо радника је осуђено на смрт .

Цео 19. век  био је обележен бездушним искоришћавањем радника. Ниске наднице и вишесатни дневни рад, од 12, чак и 18 сати за одрасле па и децу, исцрплјивао је лјуде који су у свим землјама развијеног капитализма штрајковима  захтевали достојније услове рада и живота. Штрајкачки покрети доживели су највећи замах у САД-у.

Дана 1. мај 1886. године у Чикагу је протестовало око 40.000 радника истичући захтеве у 3 симболичне осмице: 8 сати рада, 8 сати одмора и 8 сати културног образовања. Полиција је интервенисала оружјем и убила више од две стотине  радника. Много је демонстраната ухапшено, а вође штрајка изведени су пред суд. Осморо их је осуђено на смрт, а тројица на дугогодишњу робију.

У спомен на чикашко крвопролиће, на 1. конгресу Друге интернационале 1889. године одлучено је да се 1. маја сваке године одржавају радничке демонстрације. Већ од следеће 1890. године тај датум постаје међународни дан опште солидарности радништва .

Током следећих година радници су у западним землјама , уз посредовање синдиката и споразумевање са послодавцима, односно државом, постигли запажене успехе у борби за своја права па су с временом смирене социјалне тензије.

У источним землјама раднички покрети су наѕирани од болјшевичких, односно комунистичких партија , које су формално заговарале социјалну правду, али су радници још више били израблјивани него на Западу. Ниске наднице, присилни и продужен рад због наводних државних интереса, уз строго дириговане синдикате, биле су основне карактеристике демократије и сваког радничког самоорганизовања у тим землјама.

С временом су и прославе празника рада претворене у велелепне државне приредбе и мимоходе којима је свету требало показати како радничка класа даје пуну подршку државно-партијским бирократизованим структурама. Тежње за променом и болјим социјалним статусом сузбијане су државном присилом па чак и тенковима .

Готово уобичајено, синдикати у полицији неће организовати првомајски протест. Очигледно да је запосленима у полицији добро и да њихови представници, синдикати, немају разлога да протествују.

Данас су синдикати у Србији  оклеветани, њихов значај се умањује, синдикално организовање у Србији има успоне и падове, синдикати мењају име и организационе облике, али како-тако синдикат води борбу за остварење радничких права и представља снагу која је означавана као раднички покрет.

Генерално је мишлјење да су се синдикати приклонили послодавцу зарад неких уских личних интереса појединаца као и политици и да синдикално организовање дочекује неизвесну будућност.

Како претходних тако и ове године у Србији првомајски празник биће обележен уз роштиљ и приче о паду стандарда, масовним отказима, предстојећим реформама, малим платама. Доминира страх  код већине радника. Нема више достојанственог рада.

Упркос свему, 1. мај остаје и данас светла традиција међународног радништва.

 

Нови полицијско синдикални савез!!!