Danas je 1.maj, međunarodni praznik rada.

Beograd, 01.maj 2023,godine.Danas je 1.maj, međunarodni praznik rada.

Međunarodni praznik rada obeležava se kao spomen na velike radničke demonstracije održane u Čikagu , 1. maja 1886. godine, kada je u sukobima s policijom poginulo više od dve stotine radnika, a osmoro radnika je osuđeno na smrt .

Ceo 19. vek  bio je obeležen bezdušnim iskorišćavanjem radnika. Niske nadnice i višesatni dnevni rad, od 12, čak i 18 sati za odrasle pa i decu, iscrpljivao je ljude koji su u svim zemljama razvijenog kapitalizma štrajkovima  zahtevali dostojnije uslove rada i života. Štrajkački pokreti doživeli su najveći zamah u SAD-u.

Dana 1. maj 1886. godine u Čikagu je protestovalo oko 40.000 radnika ističući zahteve u 3 simbolične osmice: 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog obrazovanja. Policija je intervenisala oružjem i ubila više od dve stotine  radnika. Mnogo je demonstranata uhapšeno, a vođe štrajka izvedeni su pred sud. Osmoro ih je osuđeno na smrt, a trojica na dugogodišnju robiju.

U spomen na čikaško krvoproliće, na 1. kongresu Druge internacionale 1889. godine odlučeno je da se 1. maja svake godine održavaju radničke demonstracije. Već od sledeće 1890. godine taj datum postaje međunarodni dan opšte solidarnosti radništva .

Tokom sledećih godina radnici su u zapadnim zemljama , uz posredovanje sindikata i sporazumevanje sa poslodavcima, odnosno državom, postigli zapažene uspehe u borbi za svoja prava pa su s vremenom smirene socijalne tenzije.

U istočnim zemljama radnički pokreti su nadzirani od boljševičkih, odnosno komunističkih partija , koje su formalno zagovarale socijalnu pravdu, ali su radnici još više bili izrabljivani nego na Zapadu. Niske nadnice, prisilni i produžen rad zbog navodnih državnih interesa, uz strogo dirigovane sindikate, bile su osnovne karakteristike demokratije i svakog radničkog samoorganizovanja u tim zemljama.

S vremenom su i proslave praznika rada pretvorene u velelepne državne priredbe i mimohode kojima je svetu trebalo pokazati kako radnička klasa daje punu podršku državno-partijskim birokratizovanim strukturama. Težnje za promenom i boljim socijalnim statusom suzbijane su državnom prisilom pa čak i tenkovima .

Gotovo uobičajeno, sindikati u policiji neće organizovati prvomajski protest. Očigledno da je zaposlenima u policiji dobro i da njihovi predstavnici, sindikati, nemaju razloga da protestvuju.

Danas su sindikati u Srbiji  oklevetani, njihov značaj se umanjuje, sindikalno organizovanje u Srbiji ima uspone i padove, sindikati menjaju ime i organizacione oblike, ali kako-tako sindikat vodi borbu za ostvarenje radničkih prava i predstavlja snagu koja je označavana kao radnički pokret.

Generalno je mišljenje da su se sindikati priklonili poslodavcu zarad nekih uskih ličnih interesa pojedinaca kao i politici i da sindikalno organizovanje dočekuje neizvesnu budućnost.

Kako prethodnih tako i ove godine u Srbiji prvomajski praznik biće obeležen uz roštilj i priče o padu standarda, masovnim otkazima, predstojećim reformama, malim platama. Dominira strah  kod većine radnika. Nema više dostojanstvenog rada.

Uprkos svemu, 1. maj ostaje i danas svetla tradicija međunarodnog radništva.

 

Novi policijsko sindikalni savez!!!